Уместо мене – зборе неки Људи дивни :

Невена Витошевић
Када разговарам са Тобом и обичан поздрав
постаје поезија, или бар наслов песме.
Бескрајни мир Твога бића проналази бескрајни мир
у мени и као да се та два мира непрестано грле и љубе.
Да ли смо то у разговору нас двоје или разговарају
шуме, мора, поља, реке ?
Да ли то једно другом саопштавамо шта радимо
и шта сањамо или трепере планете и у вечном круговању
походе своје звезде ?
Какав је то ток што ми од Тебе креће,
носећи ме у светове далеке, у обилазак сопствене душе
велике и недогледне ?
Тек када разговарамо ја сам она права,
безгранична, ничим омеђена, велика земља, велико небо, велика тајна.
 Ушће
Две велике воде у сусрету..
На површини мир.
Испод лом.
Загрљај прикрива
судар у дубини…Пред ушћем је немогуће
променити ток.
Немају куд
но једна река
да буду.
Љубав им је суђена
па како год.
Бела Хамваш
Теже је постати нормалан,него генијалан.
клинички психолог Јадранка Цветковић
„Обмањујте ме и варајте слободно.Знам да је лаковерног човека лако преварити као што је лако преварити дете,али ипак је боље бити преварен него онај који вара.Када само помислим на сву улудо потрошену енергију и љутњу управљену ка себи зато што су ме преварили по стоти пут на исти начин.Често сам љута на себе говорила да будалу преваре сто пута а мене ни хиљаду превара неће опаметити.Требало је да уђем у неке године,године зрелости и свесности да схватим да је дивно што ме још увек могу преварити јер још увек верујем људима и то сада доживљавам као свој квалитет а не ману.Зато не дозволите да изгубите веру у људе,а Творцу верујте сваким даном све више учвшћујући своју веру увиђајући сваки Његов дар и верујте да жеља има магичну моћ,јер од наших жеља до њиховог испуњења постоји пут поплочан љубављу и веровањем…”
Меша Селимовић
“Што се мене тиче не волим писце које треба неко да ми објашњава.Јер,шта може да ми објасни ? Само неке периферне,другоразредне чињенице које нису важне за разумевање суштине.Све друго,смисао,арому,нијансе,освојићу сам,задржавајући себи право да то буде погрешно.Само нека ме кроз уметност нико не води за ухо “
Руми
„Знаш ли шта раде они који су спознали тајну срца?
Не дуре се, не љуте се, не повређују, не буду повређени.
У свему проналазе лепоту. Знају да ништа није од људске врсте.
Знају да је све од Бога.
Од Њега и очекују.
И ћуте…
А ћутећи говоре.“
Антон Павлович Чехов
“Живот има своје услове.Како би човек био прихваћен међу образованим људима,мора бити културан”,поручује у једном писму руски писац Антон Павлович Чехов свом млађем брату,састављајући списак услова које испуњавају културни људи:
– Они поштују људску личност и зато су увек љубазни,пажљиви, учтиви и спремни чинити за друге.
– Саосећајни су према свима, не само према просјацима и мачкама. Брину и о ономе што се не види,и увек спремни се жртвовати како би помогли другима.
– Поштују туђе власништво,и зато враћају своје дугове.
– Искрени су и презиру лаж.Не лажу чак ни кад су ситнице у питању. Лаж вређа слушаоца и понижава га у очима говорника.Не позирају, понашају се исто и на улици и у свом дому,не праве се важни пред својим скромнијим пријатељима.Нису склони блебетању нити оптерећују друге својим ничим изазваним исповестима.Из поштовања према туђим ушима више ћуте него што причају.
– Не понижавају себе како би изазвали сажаљење.Не играју на карту туђе осетљивости да би освојили пажњу.Не говоре „Мене нико не разуме“или „Нико не мари за мене,“зато што су то јефтини и вулгарни трикови.
– Не пате од плитке таштине.Не маре за лажне вредности, познанства с познатим особама или за то да сами буду познати.Ако су учинили нешто значајно,не праве од тога најважнију ствар на свету,и не хвале се тиме да имају приступ тамо где га други немају.Заиста талентовани људи се увек клоне гужве и рекламирања.
– Ако имају неки дар,поштују га.Зарад њега жртвују одмор,романсе, провод,сујету.Поносни су на свој дар али су му и врло посвећени.
– Имају развијен осећај за лепо,естетско.Не иду на спавање у одећи,одржавају чистоћу животног простора.Јако воде рачуна да контролишу своје нагоне и да супротном полу не виде само сексуални објект.Теже оригиналности,отмености,човечности,диве се мајчинским осећањима.Не опијају се,већ пију алкохол само у посебним приликама,јер сматрају да нису свиње.Држе се начела – у здравом телу здрав дух.
Тако изгледају културни људи. Да би човек био културан није довољно да чита популарне романе и посећује позориште и биоскоп. Он мора непрестано,даноноћно радити на себи,читати,учити,трудити се… и одмах одбацити сујету,јер се сваки изгубљени сат рачуна, завршава своје писмо Чехов.
Пушкин
“Онај човек кога ти волиш у мени,наравно,бољи је од мене.Ја нисам такав.Али,ти воли,а ја ћу се постарати да будем бољи од себе.
Слађана Велков
Љуба:
„Увек се питам зашто ….се ради другом човеку кога скоро и не познаје нешто најгоре? Зашто,зашто,зашто ….могла бих да урлам.“
Слађана Велков:
„Није све што личи на човека – човек Љубо. Човечност одређује оно што се налази у телу а не само тело.Иза невидљивог вела се одвија жестоки рат за душе. Мајстори обмане у помахниталом заносу лудила не знају више где ударају, чине грешке, откривајући своју праву природу.Али, иза свега овога постоји Светлост која све будно посматра, интервенише када треба и бележи. Ми смо духовна бића и тежимо духовном свету, ово овде је школа из које ће неки изаћи окупани Светлошћу а неки ће заувек остати да гацају по злослутним мочварама.Време се убрзава, представа се ближи крају.
Многа зла бића се крију иза маске човека. Када неко чини зло некоме ко му ништа нажао није учинио, врло често то чини јер мора, јер импулс зла стиже из исте мочваре које је он део и за коју ради овде на земљи. А има и заведених људи који дубоко у себи осећају да не чине добро и који се често освесте у неким дирљивим тренуцима када се душа пробуди. Слуге зла често упадају међу људе псујући, бијући се, мучећи, силујући… што због импулса зла коме се не могу одупрети, што због тога да људима пруже модел понашања и одрже овај свет немирним јер само тако они могу опстати. То је за њих борба за опстанак и грчевито ће се до последњег даха борити да одрже систем зла. Зато нам се сервирају и филмови, вести и остало у којима влада насиље, прељуба, алкохолизам… као нормално и прихватљиво понашање и људи прихватају.
Први корак у буђењу је да схватимо да је човек инструмент Бога и да кроз Њега треба да протичу само речи које изазивају осмех, доброту и љубав. Човек треба да буде тих и говори само када је сигуран да Бог говори кроз њега. Треба да одржава своје тело у савршеном здрављу да би инструмент био чист и проходан. Само тако ћемо променити свет. Добротом. Када почнемо да ширимо доброту око себе, маскирани ће бацати маске и бежати јер њих доброта пече као жар.
Свака мисао или реч изазива вибрације око онога који мисли или говори. Када изговоримо ружну реч, вибрација ће бити таква да ће изазвати лоша осећања људи, животиња или биљака у околини а они ће та осећања даље пренети и тако се негативна енергија шири.
Када научимо да контролишемо речи које изговарамо, биће нам лакше да контролишемо и мисли.“
Иво Андрић
Ко успе да проникне тишину и дозове је њеним правим именом,тај је постигао највише што смртан човек може постићи.Она није више за њега ни хладна ни нема, ни пуста ни страшна, него му служи и налази му се у свакој невољи, као оном јунаку из народне песме вила, коју он ухвати за косе и посестрими и обавеже заувек.Ко успе да загреје и оживи самоћу, тај је освојио свет.
Није најгоре што све пролази, него што ми не можемо и не умемо да се помиримо са том простом и неизбежном чињеницом.
Што не боли – то није живот, што не пролази – то није срећа.
Advertisements
Panel 1

Блог

Од летења остаје само песма…

И нико никоме не може да помогне.Помоћ је издаја и своје и туђе храбрости.У Љубави,старијој од звезда,свако мора најпре сам себе да пронађе. Можеш да исцелиш само оно што познајеш.Никог и ништа пре но што исцелиш себе. Ни Господ не жели да нам ускрати тај врхунски дар самозпознаје,па се због тога чини да и Он … Continue reading Од летења остаје само песма…

Запис – последњи

Пре нешто више од две године тамо негде далеко супруга је морала у болницу,ништа нисмо могли,морало је. Зашто и због чега то није за овај текст. Познавајући ме драги људи нису ми дозвољавали да потоном предубоко. Драги пријатељ Димитријевић Аца,који је у двадесет дана остао без мајке и без супруге донео ми је апарат и … Continue reading Запис – последњи

Panel 2

Радови

Шетајући овим блогом шта то овде можете пронаћи…

даклем…

 

Ове текстове немојте никако схватати озбиљно,док пишем обраћам се некоме из мојих сећања…јер ово што пишем,не пишем да бих икога импресионирао. До неких саговорника тешко допирем,овако ми је лакше.

Линукс систем сам заволео намерно. Та идеја да се свету понуди нешто бесплатно и сигурно ме је импресионирала. На једном Руском форуму постоји тема – да ли постајемо бољи људи коришћењем слободног и бесплатног софтвера,за разлику од пиратског,и ето ме ту.

Лутајући вебом,наилазим на неке занимљиве садржаје,највише да их не бих изгубио,или заборавио,оставићу их овде

Panel 3

Аутор

Аутор блога би најрадије желео да остави ову страницу празну…али… не желим ја да мењам овај свет,то никако,што би рекао Балашевић. Мени је и овакав свет добар. Објаснићу без бриге. Могуће је пронаћи радост одбацивањем непотребних ствари . Једном сам,практикујући једну вежбу,питао најближе шта то виде у мени,и шта мисле како да поправим то о чему ми говоре. И научио сам пуно о себи. И од тада једноставно постојим. Неки драги људи су забележили тај тренутак,овакав какав сам добар сам им… И када ми се барем једна особа осмехне таквом,онда знам да нисам изгубио време драгоцено у трагању за собом. И знам,сада после година безброј да радост можеш донети људима на безброј начина,па чак и када одеш… Са сваким таквим сусретом разоткријем и онај део себе који ми је скривен остао. Не одлутам више у трагању за лепшим заласком. Имам већ довољно звездица у џеповима подераних панталона да не јурим више ни за чим. Све што створим,покушавам да створим трагајући за оним што крије се у дубини Душе. Безброј искрица може још увек стати у моје срце,свака искрица која засветли из таквих сусрета мени значи. Можда је ово само једна фаза када човек схвати да може све што пожели,али са тим сазнањем су се смањиле и моје потребе. Све више је онога што ми не треба,што раздељујем. Једном су ми рекли да постоји Извор,неисцрпан,ко жели може да захвата неограничено,све што више захваташ више се пуни. Ако неко зна где је,нека ми покаже. Шта је награда за мене ? Сваки сусрет који ме је помогао да направим корак више ка Духу или ка Творцу,још један степеник који сам прешао. Најважније је даривање којима се прочисти Душа…ето то сам ја.

Зашто баш овакво име за блог. Па зато што налетех на Неке Људе у животу који ме учише да ма колико желео да будеш Нарцис,никада немој изгубити Златоустог из себе. Тежак је то пут. Тако различито,а тако исто у исто време. Постоји време у животу када помислиш,да ли сам требао другим путем…али касно је јер на оба пута на крају увек пронађеш исто,па ма како било тешко. Да ли кроз учења разна,или лутања бесконачна,кроз грешке или безгрешност,кроз уметност или молитву…да ли кроз људе који се опет појављују у животу,када дође за то време…недокучиво ми је све то још увек.

Panel 4

Контакт

Ако пожелите можете ми писати на адресу е-поште,потрудићу се да одговорим у што краћем року

niti.narcis.niti.zlatousti@yandex.com

Сремски Карловци,ту негде око Виноградарске улице