Уместо мене – зборе неки Људи дивни :

Невена Витошевић
Када разговарам са Тобом и обичан поздрав
постаје поезија, или бар наслов песме.
Бескрајни мир Твога бића проналази бескрајни мир
у мени и као да се та два мира непрестано грле и љубе.
Да ли смо то у разговору нас двоје или разговарају
шуме, мора, поља, реке ?
Да ли то једно другом саопштавамо шта радимо
и шта сањамо или трепере планете и у вечном круговању
походе своје звезде ?
Какав је то ток што ми од Тебе креће,
носећи ме у светове далеке, у обилазак сопствене душе
велике и недогледне ?
Тек када разговарамо ја сам она права,
безгранична, ничим омеђена, велика земља, велико небо, велика тајна.
 Ушће
Две велике воде у сусрету..
На површини мир.
Испод лом.
Загрљај прикрива
судар у дубини…Пред ушћем је немогуће
променити ток.
Немају куд
но једна река
да буду.
Љубав им је суђена
па како год.
Бела Хамваш
Теже је постати нормалан,него генијалан.
клинички психолог Јадранка Цветковић
„Обмањујте ме и варајте слободно.Знам да је лаковерног човека лако преварити као што је лако преварити дете,али ипак је боље бити преварен него онај који вара.Када само помислим на сву улудо потрошену енергију и љутњу управљену ка себи зато што су ме преварили по стоти пут на исти начин.Често сам љута на себе говорила да будалу преваре сто пута а мене ни хиљаду превара неће опаметити.Требало је да уђем у неке године,године зрелости и свесности да схватим да је дивно што ме још увек могу преварити јер још увек верујем људима и то сада доживљавам као свој квалитет а не ману.Зато не дозволите да изгубите веру у људе,а Творцу верујте сваким даном све више учвшћујући своју веру увиђајући сваки Његов дар и верујте да жеља има магичну моћ,јер од наших жеља до њиховог испуњења постоји пут поплочан љубављу и веровањем…”
Меша Селимовић
“Што се мене тиче не волим писце које треба неко да ми објашњава.Јер,шта може да ми објасни ? Само неке периферне,другоразредне чињенице које нису важне за разумевање суштине.Све друго,смисао,арому,нијансе,освојићу сам,задржавајући себи право да то буде погрешно.Само нека ме кроз уметност нико не води за ухо “
Руми
„Знаш ли шта раде они који су спознали тајну срца?
Не дуре се, не љуте се, не повређују, не буду повређени.
У свему проналазе лепоту. Знају да ништа није од људске врсте.
Знају да је све од Бога.
Од Њега и очекују.
И ћуте…
А ћутећи говоре.“
Антон Павлович Чехов
“Живот има своје услове.Како би човек био прихваћен међу образованим људима,мора бити културан”,поручује у једном писму руски писац Антон Павлович Чехов свом млађем брату,састављајући списак услова које испуњавају културни људи:
– Они поштују људску личност и зато су увек љубазни,пажљиви, учтиви и спремни чинити за друге.
– Саосећајни су према свима, не само према просјацима и мачкама. Брину и о ономе што се не види,и увек спремни се жртвовати како би помогли другима.
– Поштују туђе власништво,и зато враћају своје дугове.
– Искрени су и презиру лаж.Не лажу чак ни кад су ситнице у питању. Лаж вређа слушаоца и понижава га у очима говорника.Не позирају, понашају се исто и на улици и у свом дому,не праве се важни пред својим скромнијим пријатељима.Нису склони блебетању нити оптерећују друге својим ничим изазваним исповестима.Из поштовања према туђим ушима више ћуте него што причају.
– Не понижавају себе како би изазвали сажаљење.Не играју на карту туђе осетљивости да би освојили пажњу.Не говоре „Мене нико не разуме“или „Нико не мари за мене,“зато што су то јефтини и вулгарни трикови.
– Не пате од плитке таштине.Не маре за лажне вредности, познанства с познатим особама или за то да сами буду познати.Ако су учинили нешто значајно,не праве од тога најважнију ствар на свету,и не хвале се тиме да имају приступ тамо где га други немају.Заиста талентовани људи се увек клоне гужве и рекламирања.
– Ако имају неки дар,поштују га.Зарад њега жртвују одмор,романсе, провод,сујету.Поносни су на свој дар али су му и врло посвећени.
– Имају развијен осећај за лепо,естетско.Не иду на спавање у одећи,одржавају чистоћу животног простора.Јако воде рачуна да контролишу своје нагоне и да супротном полу не виде само сексуални објект.Теже оригиналности,отмености,човечности,диве се мајчинским осећањима.Не опијају се,већ пију алкохол само у посебним приликама,јер сматрају да нису свиње.Држе се начела – у здравом телу здрав дух.
Тако изгледају културни људи. Да би човек био културан није довољно да чита популарне романе и посећује позориште и биоскоп. Он мора непрестано,даноноћно радити на себи,читати,учити,трудити се… и одмах одбацити сујету,јер се сваки изгубљени сат рачуна, завршава своје писмо Чехов.
Пушкин
“Онај човек кога ти волиш у мени,наравно,бољи је од мене.Ја нисам такав.Али,ти воли,а ја ћу се постарати да будем бољи од себе.
Слађана Велков
Љуба:
„Увек се питам зашто ….се ради другом човеку кога скоро и не познаје нешто најгоре? Зашто,зашто,зашто ….могла бих да урлам.“
Слађана Велков:
„Није све што личи на човека – човек Љубо. Човечност одређује оно што се налази у телу а не само тело.Иза невидљивог вела се одвија жестоки рат за душе. Мајстори обмане у помахниталом заносу лудила не знају више где ударају, чине грешке, откривајући своју праву природу.Али, иза свега овога постоји Светлост која све будно посматра, интервенише када треба и бележи. Ми смо духовна бића и тежимо духовном свету, ово овде је школа из које ће неки изаћи окупани Светлошћу а неки ће заувек остати да гацају по злослутним мочварама.Време се убрзава, представа се ближи крају.
Многа зла бића се крију иза маске човека. Када неко чини зло некоме ко му ништа нажао није учинио, врло често то чини јер мора, јер импулс зла стиже из исте мочваре које је он део и за коју ради овде на земљи. А има и заведених људи који дубоко у себи осећају да не чине добро и који се често освесте у неким дирљивим тренуцима када се душа пробуди. Слуге зла често упадају међу људе псујући, бијући се, мучећи, силујући… што због импулса зла коме се не могу одупрети, што због тога да људима пруже модел понашања и одрже овај свет немирним јер само тако они могу опстати. То је за њих борба за опстанак и грчевито ће се до последњег даха борити да одрже систем зла. Зато нам се сервирају и филмови, вести и остало у којима влада насиље, прељуба, алкохолизам… као нормално и прихватљиво понашање и људи прихватају.
Први корак у буђењу је да схватимо да је човек инструмент Бога и да кроз Њега треба да протичу само речи које изазивају осмех, доброту и љубав. Човек треба да буде тих и говори само када је сигуран да Бог говори кроз њега. Треба да одржава своје тело у савршеном здрављу да би инструмент био чист и проходан. Само тако ћемо променити свет. Добротом. Када почнемо да ширимо доброту око себе, маскирани ће бацати маске и бежати јер њих доброта пече као жар.
Свака мисао или реч изазива вибрације око онога који мисли или говори. Када изговоримо ружну реч, вибрација ће бити таква да ће изазвати лоша осећања људи, животиња или биљака у околини а они ће та осећања даље пренети и тако се негативна енергија шири.
Када научимо да контролишемо речи које изговарамо, биће нам лакше да контролишемо и мисли.“
Иво Андрић
Ко успе да проникне тишину и дозове је њеним правим именом,тај је постигао највише што смртан човек може постићи.Она није више за њега ни хладна ни нема, ни пуста ни страшна, него му служи и налази му се у свакој невољи, као оном јунаку из народне песме вила, коју он ухвати за косе и посестрими и обавеже заувек.Ко успе да загреје и оживи самоћу, тај је освојио свет.
Није најгоре што све пролази, него што ми не можемо и не умемо да се помиримо са том простом и неизбежном чињеницом.
Што не боли – то није живот, што не пролази – то није срећа.
40 Правила Љубави инспирисана Румијем
Прво правило: То како доживљавамо Бога директан је одраз тога као доживљавамо себе. Уколико помисао на Бога у нама изазива страх и кривицу, то значи да из нас извире пуно страха и кривице. Ако Бога доживљавамо као пуног љубави и саосећања, ми смо исти такви.
Друго правило: Пут до истине путује се срцем, а не главом. Срце нам треба бити главни водич! Не ум. Срцем се суочавамо са својим егом, изазивамо га и у завршници надвладавамо. Упознавање властитога ега доводи нас до упознавања Бога.
Треће правило: Баш сваки читатељ свете списе схвата на различитом нивоу и то оном која одговара дубини његовог разумевања. Постоји четири нивоа увида. Први ниво је спољашње значење и то је оно са чим се већина људи задовољи. Идући ниво је унутрашњи ниво. Трећи је унутрашњи ниво унутрашњег нивоа. А четврти је ниво толико дубок да се не може речима исказати и због тога мора остати неописан.
Четврто правило: Бога можемо изучавати кроз све и свакога у универзуму, јер Бог није заточен у џамијама, храмовима, синагогама или црквама. Ако баш желимо сазнати где он тачно борави, можемо га пронаћи само на једном месту: у срцу онога ко истински воли.
Пето правило: Ум и љубав сачињени су од различитих материјала. Ум људе веже у чворове и ништа не рискира, а љубав раствара све узлове и рискира све. Ум је увек опрезан и саветује “Пази се превише блаженства”, док љубав говори “У реду је! Скочи!”. Ум није лако сломити, док се љубав лако разбија у најситније комадиће. Ипак, у тим је крхотинама скривено благо. Сломљено срце крије благо.
Шесто правило: Већина проблема на овоме свету настаје због језичних грешака и једноставних неспоразума. Никада речи не схватајте буквално. Када уђете у подручје љубави, језик каквог познајемо постаје сувишан. Оно што се речима не може исказати може се наслутити једино у тишини.
Седмо правило: Усамљеност и самоћа су два различита стања. Када сте усамљени, лако је заварати се да поверујете како сте на правом путу. Самоћа је нешто боља за нас, јер то значи бити сам, али не и усамљен. Ипак, на самом крају, је најбоље пронаћи особу која ће вам бити огледало. Запамтите, само у срцу друге особе можете истински видети себе и божју присутност унутар себе.
Осмо правило: Шта год вам у животу догоди, без обзира колико се тешким чинило, не препуштајте се очајавању. Чак и када су сва врата затворена, Бог ће створити нови пут само за вас. Будите захвални! Лако је бити захвалан када је све добро. Суфи је захвалан не само за оно што му је дано већ и за све оно што му је ускраћено.
Девето правило: Стрпљивост није пасивна патња. Стрпљивост значи бити у стању видети довољно далеко и имати поверења у крајњи исход процеса. Шта је стрпљивост? То је гледати трн, а видети ружу, гледати ноћ, а видети зору. Нестрпљивост значи видети само оно што нам је под носом и због тога не бити у стању видети исход. Они који љубе Бога никада не остају без стрпљивости, јер знају да је потребно време како би млади месец постао пуни.
Десето правило: Исток, запад, југ или север јако се мало разликују. Без обзира које вам је одредиште, нека вам свако путовање буде унутрашње путовање. Ако путујете изнутра пропутоваћете цели свет и изван њега.
Једанаесто правило: Свака бабица зна да ако нема бола, пут за новорођенче не може бити отворен и мајка не може родити. На сличан начин, да би се у нама родило ново Сопство потребне су потешкоће. Баш као што глина изложена врелини ватре постаје чврста, Љубав се усавршава једино у болу.
Дванаесто правило: Потрага за Љубављу нас мења. Нити код једног од трагатеља за Љубављу сазревање на том путу није изостало. Од првога тренутка када почнемо тражити Љубав почињемо се мењати изнутра и споља.
Тринаесто правило: На овоме свету има више лажних гуруа и учитеља него што је звезда у видљивом свемиру. Не бркај оне који саможиво теже моћи и стварне менторе. Прави духовни мајстор неће вашу пажњу усмеравати на себе и неће од вас очекивати апсолутну послушност или потпуно обожавање, већ ће вам помоћи да цените и дивите се својем унутрашњем сопству. Истински ментори прозирни су попут стакла. Они кроз себе пропуштају божју светлост.
Четрнаесто правило: Настојте не опирати се променама које вам долазе. Уместо тога допустите да се живот живи кроз вас. И не брините ако се ваш живот преокреће из темеља. Како можете знати да је то где сте сада боље од онога што долази?
Петнаесто правило: Бог има пуне руке посла са довршавањем вашег посла, како спољашњег, тако и унутрашњег. Он је у потпуности заокупљен вама. Свако људско биће је процес који се полако али неизбежно креће према савршенству. Ми смо сви недовршена уметничка дела која чекају свој завршетак, али и настоје бити довршена. Бог се бави свакиме од нас понаособ зато што је човечанство уметност налик на врхунску калиграфију у којој је свака тачка једнако важна за целовити дојам.
Шеснаесто правило: Лако је волети савршеног Бога, неокаљаног и безгрешног какав већ јесте. Пуно је теже волети друга људска бића са свим њиховим несавршеностима и оштећењима. Запамтите, упознати можете само оно што сте способни волети. Без љубави нема мудрости. Уколико не научимо волети све што је Бог створио, нећемо бити у стању нити истински волети, нити спознати Бога.
Седамнаесто правило: Истинска прљавштина је унутрашња. Спољашња се лако опере. Постоји само једна врста прљавштине коју чиста вода не може опрати, а то је мрља мржње и искључивости која загади душу. Своје тело можете прочистити уздржавањем и постом, али само ће љубав прочистити ваше срце.
Осамнаесто правило: Цели универзум садржан је унутар једног људског бића – вас. Све што видите око себе, укључујући и оно што вам се можда не свиђа, па чак и људи које презирете и који су вам одбојни, у одређеној мери постоји и у вама. Стога ни врага не тражите изван себе. Враг није нека натприродна сила која вас напада споља. То је обичан глас изнутра. Уколико се у потпуности упознате, ако се искрено и чврсто суочите са својом тамом и својим светлом, остварићете врхунски облик свесности. Када особа упозна себе упознала је и Бога.
Деветнаесто правило: Уколико желите променити начин на који се други односе према вама најпре требате променити начин на који се односите сами према себи. Уколико не научите волети сами себе, потпуно и искрено, нема начина да будете волени. А када постигнете то стање, будите захвални за сваки трн којег други усмере према вама. То је знак да ћете ускоро бити засипани ружама.
Двадесето правило: Не брините где ће вас пут одвести. Уместо тога усмерите се на први корак. То је најтежи део и тај је део ваша одговорност. Након што направите први корак допустите да ствари природно одвијају и све остало ће уследити. Немојте следити ток. Будите ток.
Двадесет прво правило: Ми смо сви створени на Његову слику и прилику, али ипак смо сви створени различитима и јединственима. Не постоје две исте особе. Не постоје два срца која ударају истим ритмом. Да је Бог желео да смо сви исти, таквима би нас створио. Стога је непоштовање различитости и наметање властитих мисли другима исто што и непоштовање светости божјег плана.
Двадесет друго правило: Када особа која истински воли Бога уђе у крчму, та крчма постаје његовом богомољом, а када пијанац уђе у ту исту богомољу, она постаје његовом крчмом. Све што чинимо одређено је нашим срцима, а не спољашњом појавношћу. Суфији не процењују друге људе по томе како изгледају или ко су они. Када Суфи некога погледа, он затвори оба ока и уместо њих отвори треће око – оно које види унутрашње пределе.
Двадесет треће правило: Живот нам је позајмљен, а овај свет је само груба имитација Стварности. Само деца мисле да су играчке праве ствари. Али људска се бића или занесу играчком или је немарно поломе и одбаце. Клоните се било каквих екстрема у овоме животу, јер ће то уништити вашу унутрашњу равнотежу. Суфији нису склони екстремима. Суфи је увек благ и умерен.
Двадесет четврто правило: Људско биће има јединствено место међу божјим створењима, оно једино има интелигенцију за пропиткивање о смислу и узроку свега, за самоспознају. “Удахнуо сам свој Дух у тебе,” каже Бог. Баш свако од нас, без изузетка, створен је како би био божји изасланик на Земљи. Запитајте се колико се често понашате као изасланик и понашате ли се уопште икада тако? Запамтите, на свакоме од нас је да у себи открије божански дух и живи у складу с њиме.
Двадесет пето правило: Пакао је овде и сада. И рај такођер. Престаните бринути о паклу или сањарити о рају, јер и једно и друго постоји управо у овоме тренутку. Сваки пута када се заљубимо уздигнемо се у рај. Сваки пута када мрзимо, завидимо или се свађамо, обрушимо се равно у ватре пакла.
Двадесет шесто правило: Универзум је једно биће. Све и свако је у међуповезаности невидљивом мрежом прича. Били ми тога свесни или не, сви смо ми у тихим разговорима. Не чините штету. Будите саосећајни. И не оговарајте некога иза леђа – чак нити наизглед невиним примедбама! Речи које излазе из наших уста не нестају већ се стално похрањују у бесконачности и вратиће нам се када за то дође време. Бол једног човека повредиће нас све. Радост једног човека донеће смешак на сва лица.
Двадесет седмо правило: Овај свет је попут снежне планине којом одјекује ваш глас. Шта год да изговорите, било то добро или лоше, на неки ће вам се начин вратити. Стога ће, ако постоји неко ко лоше мисли о вама, ваше лоше причање о тој особи само ће погоршати ствари. Ућићете у зачарани круг злобне енергије. Уместо тога четрдесет дана и ноћи говорите и мислите лепо о тој особи. Све ће бити друкчије након што прође четрдесет дана јер ћете ви у себи бити друкчији.
Двадесет осмо правило: Прошлост је интерпретација. Будућност је илузија. Свет се не креће кроз време правом линијом, из прошлости у будућност. Заправо се време креће кроз и унутар нас у бесконачним спиралама. Вечност није бесконачно време, већ једноставна безвременост. Уколико желите искусити вечну просветљеност, одбаците прошлост и будућност у своме уму и останите у садашњем тренутку.
Двадесет девето правило: Судбина не значи да вам је живот тачно унапред одређен. Стога је препуштање судбини и избегавање активног доприноса музици универзума знак потпуног незнања. Музика универзума чује се свуда а стварана је на четрдесет различитих нивоа. Ваша је судбина ниво на ком учествујете у свирању. Можда не можете променити свој инструмент, али вештина којом свирате сасвим је у вашим рукама.
Тридесето правило: Истински Суфи чак и када је неправедно оптужен, нападнут или осуђен од свих то стрпљиво подноси и не изговара нити једну лошу реч о својим критичарима. Суфи никада не окривљава. Како уопште може бити противника, па чак и “других”, када уопште не постоји “сопство”? Како је могуће икога окривити кад смо сви Једно.
Тридесет прво правило: Ако желите ојачати своју веру требате омешкати изнутра. Да би вам вера била чврста као стена, ваше срце треба бити мекано попут перца. Кроз болести, незгоде, губитке и ужасе, на овај или онај начин сви се ми суочавамо са приликама које нас уче како бити мање себичан и како мање осуђивати, а како више саосећати и бити великодушан. Ипак, само неки од нас савладају ту лекцију и успеју постати благи, док други пак постају још и грубљи него пре. Једини начин за приближавање Истини је ширење срца тако да обухвати целокупно човечанство и да још остане места за више Љубави.
Тридесет друго правило: Ништа не сме стајати између вас и Бога. Никакви имами, свештеници или рабини, нити било који други старатељи моралног или религијског вођства. Ни духовни мајстори, па чак ни ваша вера. Верујте у ваше вредности и ваша правила, но никада их не намећите другима. Ако сламате људима срца, било каква верска дужност коју извршите не вреди ништа. Клоните се поштовања било каквих идола, јер то ће вам замаглити визију. Нека Бог и само Бог буде ваш водич. Спознајте Истину, пријатељи, но будите пажљиви да од својих истина не направите фетиш.
Тридесет треће правило: Иако свако на овоме свету тежи постићи нешто и постати неко, само да све то остави иза себе након смрти, ви се усмерите на врхунско стање самоспознаје и невезаности. Свој живот живите лако. Пуни смо, али не због декорације која је споља. Једнако тако, кроз живот идемо не због онога што настојимо постићи већ због свесности о Богу.
Тридесет четврто правило: Препустити се не значи бити слаб или пасиван. Препуштање не доводи до фатализма или одустајања. Управо је супротно. Истинска се моћ стиче препуштањем оној моћи која долази изнутра. Они који се препусте божанској есенцији живота живеће у непомућеној смирености и миру чак и када се цели свет тресе.
Тридесет пето правило: На овоме свету не води нас корак даље оно што је слично и уредно, већ очите супротности. А све супротности универзума налазе се у свакоме од нас. Стога се верник треба сусрести са неверником у себи. А неверник треба упознати тихог верника који је у њему. Све до дана када неко не достигне ниво савршеног људског бића, вера је поступни процес и то такав процес који треба своју привидну супротност – сумњу.
Тридесет шесто правило: Овај свет створен је према начелу реципроцитета. Ни капљица доброте, ни зрнце злоће не остаје неузвраћено. Нека вас не плаше завере, преваре ни манипулације других људи. Ако вам је неко поставио замку, сетите се да иза свега стоји Бог. Он је највећи завереник. Ни лист не падне са гране без божјег знања. Једноставно и потпуно веруј у то.
Тридесет седмо правило: Бог је пажљив урар. Његов је ред толико прецизан да се све на свету догађа у право време. Ни минуту касније, ни минуту прерано. И за свакога, без изузетка, тај сат је сасвим тачан. Свако има време за љубав и време за умирање.
Тридесет осмо правило: Никада није прекасно запитати се “Јесам ли спреман променити живот који живим? Јесам ли спреман изнутра се променити?” Ни један дан вашег живота није једнак дану који му је претходио. Свакога тренутка, са сваким новим дахом, требамо се стално изнова обнављати. Постоји само један начин да се родимо за нови живот: умрети пре смрти.
Тридесет девето правило: Иако се делови мењају, целина увек остаје истом. Уместо сваког лопова који напусти овај свет рађа се нови. А сваку добру особу која оде замени нова. Тако не само да ништа не остаје исто, већ се истовремено ништа заправо не мења. За сваког Суфија који умре нови се негде роди.
Четрдесето правило: Живот без љубави није проживљен живот. Не питајте се какву врсту љубави да тражите: духовну или материјалну, божанску или световну, источну или западну… Поделе само доводе до нових подела. Љубав нема етикета, нема дефиниција. То је што је, чиста и једноставна. Љубав је вода живота. А особа која љуби је ватрена душа. Универзум се друкчије окреће када ватра воли воду.
Из књиге: Четрдесет правила љубави од Елиф Схафак
Advertisements
Panel 1

Блог

Ambient Noise Player

Их,како би то било лепо сместити канцеларију у сред неке шумице,поред реке,па ослушкивати мирне звуке целога дана.Али нема,на жалост . Овај свирач ту помаже несебично.На Минту се инсталира командом из терминала sudo apt-get install anoise нема класичне прозоре,већ се кликом на симбол звука добијају једноставне команде,напред назад пауза или стоп.  

Радио 101 – радио станице за уживање

Страница на којој ћете се сигурно дуго задржати. Наиме на овом руском сајту не постоји жанр или извођач кога не можете пронаћи. Можда ће у првој посети бити мало непрегледно,али ту је опција претраге. Духовна музика,поп,рок,блуз…све је ту. Квалитет репродукције је изненађујуће добар. Па посетите …  http://101.ru/radio/channel/38 за духовну или почетну.Тренутно имате избор од неких 220 … Continue reading Радио 101 – радио станице за уживање

Panel 2

Радови

Шетајући овим блогом шта то овде можете пронаћи…

даклем…

Фотографија…надам се да је ово барем нешто што личи на фотографију. Јер фотографија и јесте само једна илузија,никако замена за стваран свет око нас. Сви чувамо бистрије и јасније успомене никада забележене камером.

Ове текстове немојте никако схватати озбиљно,док пишем обраћам се некоме из мојих сећања…јер ово што пишем,не пишем да бих икога импресионирао. До неких саговорника тешко допирем,овако ми је лакше.

Линукс систем сам заволео намерно. Та идеја да се свету понуди нешто бесплатно и сигурно ме је импресионирала. На једном Руском форуму постоји тема – да ли постајемо бољи људи коришћењем слободног и бесплатног софтвера,за разлику од пиратског,и ето ме ту.

Лутајући вебом,наилазим на неке занимљиве садржаје,највише да их не бих изгубио,или заборавио,оставићу их овде

Panel 3

Аутор

Аутор блога би најрадије желео да остави ову страницу празну…али… не желим ја да мењам овај свет,то никако,што би рекао Балашевић. Мени је и овакав свет добар. Објаснићу без бриге. Могуће је пронаћи радост одбацивањем непотребних ствари . Једном сам,практикујући једну вежбу,питао најближе шта то виде у мени,и шта мисле како да поправим то о чему ми говоре. И научио сам пуно о себи. И од тада једноставно постојим. Неки драги људи су забележили тај тренутак,овакав какав сам добар сам им… И када ми се барем једна особа осмехне таквом,онда знам да нисам изгубио време драгоцено у трагању за собом. И знам,сада после година безброј да радост можеш донети људима на безброј начина,па чак и када одеш… Са сваким таквим сусретом разоткријем и онај део себе који ми је скривен остао. Не одлутам више у трагању за лепшим заласком. Имам већ довољно звездица у џеповима подераних панталона да не јурим више ни за чим. Све што створим,покушавам да створим трагајући за оним што крије се у дубини Душе. Безброј искрица може још увек стати у моје срце,свака искрица која засветли из таквих сусрета мени значи. Можда је ово само једна фаза када човек схвати да може све што пожели,али са тим сазнањем су се смањиле и моје потребе. Све више је онога што ми не треба,што раздељујем. Једном су ми рекли да постоји Извор,неисцрпан,ко жели може да захвата неограничено,све што више захваташ више се пуни. Ако неко зна где је,нека ми покаже. Шта је награда за мене ? Сваки сусрет који ме је помогао да направим корак више ка Духу или ка Творцу,још један степеник који сам прешао. Најважније је даривање којима се прочисти Душа…ето то сам ја.

Зашто баш овакво име за блог. Па зато што налетех на Неке Људе у животу који ме учише да ма колико желео да будеш Нарцис,никада немој изгубити Златоустог из себе. Тежак је то пут. Тако различито,а тако исто у исто време. Постоји време у животу када помислиш,да ли сам требао другим путем…али касно је јер на оба пута на крају увек пронађеш исто,па ма како било тешко. Да ли кроз учења разна,или лутања бесконачна,кроз грешке или безгрешност,кроз уметност или молитву…да ли кроз људе који се опет појављују у животу,када дође за то време…недокучиво ми је све то још увек.

Panel 4

Контакт

Ако пожелите можете ми писати на адресу е-поште,потрудићу се да одговорим у што краћем року

niti.narcis.niti.zlatousti@yandex.com

Сремски Карловци,ту негде око Виноградарске улице